Sredovečni ljudi uzalud vežbaju ako ne spavaju dovoljno

Bar kada su u pitanju kognitivne funkcije, kao što su sećanje i govor

Sredovečni ljudi koji ne spavaju dovoljno imaju manje šanse da će dočekati prednosti vežbanja kada je u pitanju zaštita od slabljenja veština kao što su pamćenje i razmišljanje, rekli su naučnici.

Istraživači sa Univerzitetskog koledža London (UCL) otkrili su da ljudi u pedesetim i šezdesetim godinama koji redovno vežbaju, ali spavaju manje od šest sati noću, brže gube ove veštine u celini.

Tim je otkrio da su posle decenije, njihove kognitivne funkcije - kao što su pažnja, pamćenje i učenje - bile iste kao kod onih koji su manje fizički aktivni.

Istraživači su rekli da njihova studija, objavljena u časopisu Lancet Healthy Longevity, ističe potrebu za spavanjem radi zaštite od kognitivnog propadanja kako ljudi stare.

Glavna autorka dr Mikaela Bloomberg, sa UCL Instituta za epidemiologiju i zdravstvenu negu, rekla je:

"Naša studija sugeriše da je potrebno imati dovoljno sna kako bismo dobili punu kognitivnu korist od fizičke aktivnosti. Pokazuje koliko je važno uzeti u obzir san i fizičku aktivnost zajedno kada razmišljamo o kognitivnom zdravlju. Prethodne studije koje su ispitivale kako san i fizička aktivnost mogu da se kombinuju da bi uticali na kognitivnu funkciju su prvenstveno bile fokusirane samo na kratko vreme. Bili smo iznenađeni što redovna fizička aktivnost možda neće uvek biti dovoljna da neutrališe dugoročne efekte nedostatka sna na kognitivno zdravlje".

Za potrebe studije tim je pregledao podatke iz Engleske longitudinalne studije starenja (Elsa) na skoro 9.000 ljudi starijih od 50 godina.

Njihova kognitivna funkcija je procenjena tokom perioda od 10 godina pomoću različitih testova za pamćenje i verbalnu fluentnost.

Anketirani su takođe korišćeni za procenu koliko dugo su spavali i da li je to bilo manje ili više od šest sati. Ljudima su takođe postavljana pitanja o njihovom nivou fizičke aktivnosti.

Na početku studije, oni koji su bili više fizički aktivni takođe su imali bolju kognitivnu funkciju bez obzira na to koliko su dugo spavali.

Međutim, ovo se promenilo tokom 10-godišnjeg perioda, pri čemu su fizički aktivniji "kratkospavači" u pedesetim i šezdesetim godinama doživeli brže kognitivno propadanje, rekli su istraživači.

Ali, za ljude starije od 70 godina, prednosti vežbanja na kognitivnu funkciju su očuvane, uprkos kratkom snu, dodao je tim.

Koautor prof. Endru Steptou sa UCL Instituta za epidemiologiju i zdravstvenu negu, rekao je:

"Važno je identifikovati faktore koji mogu zaštititi kognitivnu funkciju u srednjem i kasnijem životnom dobu, jer mogu poslužiti da produže naše kognitivno zdrave godine i, za neke ljude, odlože dijagnozu demencije. Svetska zdravstvena organizacija već identifikuje fizičku aktivnost kao način održavanja kognitivne funkcije, ali intervencije bi takođe trebalo da uzmu u obzir navike spavanja kako bi maksimalno iskoristile dugoročne benefite za kognitivno zdravlje".