Šta izaziva giht, kako ga sprečiti i kako ga staviti pod kontrolu

Jako neprijatna i bolna bolest zglobova se može staviti pod kontrolu

Bolest kraljeva, tako se popularno zvao giht do 21. veka. Ali, svako ko je imao dodira sa ovom bolešću zna da u njoj nema ništa kraljevskog, osim bolova. Oni koji ga imaju često opisuju da ume da boli više nego zub.

Naravno, ako imate giht, svi naši opisi su suvišni i znate i sami koliko bolno i neprijatno ovo stanje može da bude. Za one koji ne znaju, giht je oblik upalnog artritisa koji se razvija ponekad kad ljudi imaju visok nivo mokraćne kiseline u krvi.

Ova kiselina može formirati igličaste kristale u zglobu i izazvati iznenadne, teške epizode bola, osetljivosti, crvenila, toplote i oticanja.

Giht ima nekoliko faza, a jedina koja nije bolna je period pre prvog napada. Tada nema simptoma, ali su nivoi mokraćne kiseline u krvi visoki i kristali se formiraju u zglobu.

Napad gihta se dešava posle nekog "okidača", kao što je celnoćno opijanje, što proizvede da nivo mokraćne kiseline skoči ili pogura kristale koji su nastali u zglobu, izazivajući napad. Nastala upala i bol obično napadaju noću i intenziviraju se u narednih osam do 12 sati.

Još je važnije piti dovoljno tečnosti! Pravilna hidratacija tokom života smanjuje opasnost od bolesti u starosti

Simptomi se olakšavaju nakon nekoliko dana i verovatno će nestati za nedelju do 10 dana. Neki ljudi nikada ne doživljavaju drugi napad, ali procenjuje se da će 60 odsto ljudi koji imaju napad gihta imati drugi napad u toku godine.

Tu je i hronični giht, koji se razvija kod ljudi čiji nivo mokraćne kiseline ostaje visok tokom više godina. Napadi postaju učestaliji i bol možda neće nestati kao nekada. Može doći do oštećenja zglobova, što može dovesti do gubitka pokretljivosti. Sa pravilnim upravljanjem i lečenjem, ova faza se može sprečiti.

Faktori za nastajanje gihta mogu biti genetski, izazvani lekovima, ponekad dijureticima ako se često uzimaju za visok pritisak, zatim neki koji suzbijaju imuni sistem kod pacijenata sa autoimunim bolestima ili primaoci transplantanata.

VELIKA PROMENA PERSPEKTIVE: Vežbanje je presudno u sprečavanju i lečenju RAKA

Osim toga, giht se češće javlja kod muškaraca nego kod žena do starosti 60 godina. Stručnjaci veruju da prirodni estrogen štiti žene do tog trenutka.

Osim alkohola, pogotovo piva, jedenje crvenog mesa i školjki, zatim zaslađenih gaziranih sokova povećava rizik dobijanja gihta. Gojaznost takođe može biti faktor dobijanja gihta.

Za mnoge ljude, prvi simptom gihta je bol i oticanje palca – često nakon bolesti ili povrede. Giht se može pojaviti i u drugom zglobu donjeg dela tela, kao što su članak ili koleno. Naknadni napadi mogu se desiti i na drugim zglobovima, prvenstveno na stopalima i kolenima, pre nego što postanu hronični.

Giht obično pogađa jedan zglob u isto vreme, ali ako se ne leči može uticati na mnoge zglobove. Bolovi u zglobovima koji su se rešili za nedelju do deset dana, mogli bi postati blaži, ali konstantni. Na kraju, netretirani giht može izazvati druge probleme.

Tetovaže su popularne i sveprisutne, ali koliko su opasne? Evo šta treba da znate.

Giht je povezan sa drugim ozbiljnim zdravstvenim rizicima kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, hronična bubrežna bolest i kardiovaskularne bolesti.

Iz svega ovoga više je nego jasno da je giht stanje koje ne treba ignorisati, niti se treba opuštati. Giht se leči antiinflamatornim lekovima, kortikosteroidima ili nesteroidnim antiinflamatornim lekovima. Simptomi se mogu olakšati ledom ili podizanjem zgloba, pijenjem mnogo tečnosti (ali nikako alkohol ili zaslađeni sokovi).

Ali, pre svega toga, važno je otići kod lekara, koji će vam odrediti najbolju terapiju. Nemojte zapostavljati giht, nemojte ga lečiti sami, niti ga ignorisati.

Pre nego što odete kod lekara, uz gornje savete, probajte da se opustite, jer stres može pogoršati stanje, a i nemojte da se stidite da tražite pomoć od porodice i prijatelja u obavljanju svakodnevnih obaveza ako vam je kretanje otežano.