SUPERHRANA: Mit ili istina?

Većina nas je čula za „superhranu“ i njen super efekat na organizam čoveka. Ipak, šta je činjenica a šta  izmišljotina kada su ove namirnice u pitanju? 

Mnogi od nas su možda bili u iskušenju da kupe određenu hranu zbog toga što je označena kao superhrana.

Bezbrojni proizvodi, uključujući određeno voće, povrće, začine, zeleni prah i proteinske pločice, nose ovu oznaku.

Ali šta zapravo znači superhrana i da li ona postoji?

Trenutno ne postoji utvrđena naučna definicija onoga što se računa kao superhrana. Uopšteno govoreći, termin opisuje hranu bogatu hranljivim sastojcima i za koju se zna da pruža značajne zdravstvene koristi.

Proizvodi sa ovom oznakom su sveprisutni u wellness svetu. Na primer, unosom termina “superhrane” u pretraživač za  videćete stranicu za stranicom proizvoda koji su brendirani kao superhrana, uključujući kreme za kafu, prah od zelenog čaja, suvo voće i dodatke, od kojih su neki preterano skupi.

Kompanije zarađuju milione na etiketiranju ovih proizvoda kao superhrane - veličina globalnog tržišta superhrane procenjena je na 137 milijardi dolara u 2018. godini - ali da li zaista opravdavaju pompu oko njih?

Mnogi zdravstveni stručnjaci su oprezni prema terminu superhrana i to sa dobrim razlogom. Ne postoji definisana reč i ne postoje propisi koji se odnose na upotrebu izraza na etiketama ambalaže.

Zbog toga ne postoji garancija da proizvod sa oznakom superhrane nudi neke posebne zdravstvene beneficije ili da sadrži određene hranljive sastojke.

Zašto je SPANAĆ neverovatna superhrana za svaki dan

Potrošači često mogu pomisliti da su proizvodi sa superhranom na etiketi zdraviji od ostalih proizvoda, što nije nužno tačno. To bi moglo dovesti do toga da potrošači troše novac na skupe proizvode koji se prodaju kao zdravi, kao što je superhrana u prahu, proteinske pločice i dodaci, a mogli bi da ostvare veće pogodnosti po nižoj ceni kupovinom celih namirnica poput voća i povrća.

Štaviše, mnogi proizvodi sa superhranom sadrže zaštićene mešavine voća i povrća u prahu i ne otkrivaju koliko svakog sastojka - ili količina vitamina, minerala i antioksidansa - sadrži porcija.

Evropska unija je čak zabranila upotrebu ovog izraza na etiketama ukoliko nije popraćena izričitim detaljima o nutritivnom sadržaju proizvoda.

Neki nutricionisti izrazili su zabrinutost da bi na etiketi superhrana neke prehrambene proizvode moglo izgledati kao da imaju gotovo čudesne efekte na zdravlje.

Popularna superhrana

Mnoge namirnice se smatraju superhranom zbog blagotvornog dejstva na zdravlje i prevenciju bolesti.

Većina njih je biljnog porekla, ali neke životinjske namirnice, poput lososa, takođe su stekle ovaj epitet.

Nutricionisti ponekad označavaju sledeću hranu kao superhranu, iako priznaju da za pojam ne postoji prihvaćena definicija:

• borovnice
• kelj
• godži bobice
• čia seme 
• maka
• spirulina
• agrumi
• akai bobice
• kakao
• đumbir
• beli luk
• laneno seme
• čili papričica
• šipurak
• pšenična trava
• kurkuma
• zeleni čaj
• losos
• avokado
• krstašica 
• cvekla

Međutim, ovaj spisak ni u kom slučaju nije iscrpan, a postoji i mnoštvo drugih namirnica koje ljudi često nazivaju superhranom.

Da li je superhrana stvarno tako zdrava?

Iako ne postoji definisana definicija superhrane, iako su mnogi zdravstveni stručnjaci skeptični prema tom pojmu, neke namirnice klasifikovane kao takve povezane su sa značajnim zdravstvenim koristima.

Na primer, bobičasto voće, koje ljudi često opisuju kao superhranu, ima nekoliko zdravstvenih prednosti. Neke studije ukazuju da konzumacija bobičastog voća može imati veze sa poboljšanom vaskularnom funkcijom i smanjenim faktorima rizika od srčanih bolesti. Međutim, preporučuju se dalja istraživanja koja bi verifikovala ove nalaze.

Ishrana sa visokim sadržajem krstonosnog povrća, poput kelja, brokolija i karfiola, povezuje se manjim rizikom od srčanih bolesti i određenih karcinoma.

U međuvremenu se pokazalo da beli luk pruža antikancerogene, antidijabetičke i antihipertenzivne efekte. Citrusno voće ima impresivnu koncentraciju protivupalnih i antioksidativnih metabolita, uključujući flavonoide, alkaloide, karotenoide, kumarine, fenolne kiseline i esencijalna ulja.

Verovatno je da bi većina namirnica koje se smatraju superhranom na ovaj ili onaj način mogla koristiti zdravlju.

To je zato što su tipično koncentrovani izvor vitamina, minerala i korisnih biljnih jedinjenja, poput polifenola i karotenoida, za koje je poznato da pozitivno utiču na zdravlje na više načina, uključujući smanjenje upale i zaštitu od ćelijskih oštećenja.

5 potencijalnih znakova i simptoma nedostatka omega-3 masnih kiselina

Razlog je taj što su karotenoidi i polifenoli antioksidanti, koji mogu zaštititi od oksidativnog stresa - neravnoteže na ćelijskom nivou - koji igra ključnu ulogu u procesima starenja.

Međutim, neke superhrane smatraju se superiornijima u odnosu na drugu hranu, iako nema dokaza da su zdravije. Na primer, kelj se smatra superhranom za koju mnogi ljudi veruju da je zdravija ili bolja od ostalih vrsta povrća.

Iako je kelj zaista zdrav i može imati koristi za telo na nekoliko načina - uključujući smanjenje upale i potencijalne antitumorske efekte - to ne znači da je drugo povrće manje zdravo ili da je kelj preduslov za optimalno zdravlje.

Mnogo drugih vrsta zelenila koje nisu toliko popularne, uključujući potočarku, kelj, prkosa i blitvu, veoma je hranljivo i povezano je sa zdravstvenim prednostima.

Na primer, ovo zeljasto bilje nudi obilje antioksidativnih i protivupalnih jedinjenja, poput polifenola i karotenoida, koja mogu pomoći u zaštiti od ćelijskih oštećenja.

Studije pokazuju da bi unošenje hrane sa visoko koncentrovane ovim jedinjenjima, poput potočarke i blitve, moglo pružiti zaštitne efekte protiv zdravstvenih stanja, uključujući kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2. Takođe su bogate mnogim vitaminima i mineralima. 

U stvari, jedna studija ispitivala je povrće u vezi sa koncentracijom hranljivih sastojaka i otkrila da potočarka, kineski kupus, blitva, cvekla, spanać, cikorija, romin, gorušica i endivija sadrže sve više od 17 hranljivih sastojaka, uključujući kalijum, kalcijum, gvožđe, tiamin, riboflavin, niacin, folat, cink i vitamini A, B6, B12 i C, nego kelj. 

Losos je još jedan primer hrane kojise može smatrati superiornom. Pruža koncentrovani izvor omega-3 i drugih važnih hranljivih sastojaka, mada su i druge ribe, uključujući haringu, skušu i sardine, takođe prepune omega-3 i mogu biti pristupačnije od lososa.

Na kraju, ne znači da hrana koja je označena kao superhrana nije važna za zdravlje. Sugerišemo samo da postoje i mnoge druge namirnice koje nude sličnu hranljivu vrednost, ali nisu toliko popularne na tržištu.