Ultraprerađena hrana - Šta krije i koliko štete može naneti?

30-godišnje istraživanje otkriva povezanost između prekomerne konzumacije gotove hrane i rane smrti

Konzumacija ultraprerađene hrane povezana je s rizikom od rane smrti, prema istraživanju koje je trajalo 30 godina. Različita hrana ima različite učinke. 

Prerađeno meso i slatka hrana i pića ne nose isti rizik kao ultraprocesirane celovite žitarice, rekao je epidemiolog i stručnjak za prehranu Mingjang Song sa Harvardskog fakulteta T.H. Chan School of Public Health.

Šta je visoko prerađena hrana?

Ne postoji konsenzus oko odgovora na pitanje šta je tačno ultraprocesirana hrana. Stručnjaci se uglavnom slažu da u nju, između ostalog, spadaju peciva od visoko rafinisanog brašna, brza hrana koja uključuje procesirano i dimljeno meso poput hrenovki ili kobasica, zaslađeni gazirani napici, kolači i razne grickalice.

Keto dijeta: Skrivena pretnja za vaše organe?

Jedan od znakova da je hrana ultraprerađena je ako njen sastav uključuje stvari koje se uobičajeno ne mogu pronaći u kuhinji, poput fruktozno-glukoznog kukuruznog sirupa, hidrogenisanih ulja ili aditiva poput veštačkih boja, pojačivača ukusa, emulgatora, sredstava protiv zgrudnjavanja i zgušnjivača.

Studija je analizirala podatke više od 100.000 zdravstvenih radnika u Sjedinjenim Državama koji nisu bolovali od raka, kardiovaskularnih bolesti ili dijabetesa. Učesnici su od 1986. do 2018. svake dve godine davali informacije o svom zdravlju i životnim navikama, a svake četiri ispunjavali detaljan upitnik o hrani.

Oni koji su konzumirali najviše ultraprocesirane hrane imali su, generalno gledano, 4% veći rizik od smrti, s time da su imali čak 9% veći rizik od neurodegenerativnih oboljenja sa smrtnim ishodom.

Kako organizovati porodične obroke i uključiti raznovrsne namirnice

Međutim, Song navodi da rizik od ranije smrti nije jednak za svaku kategoriju ultraprocesirane hrane. Najsnažnija korelacija između konzumacije i rane smrti uočena je kod prerađenog mesa i zaslađenih pića (što uključuje i ona s veštačkim zaslađivačima).

Treba li iz ishrane da izbacimo svu ultraprocesiranu hranu?

Song ne smatra da bismo trebali "eliminisati" svu ultraprocesiranu hranu jer se radi o različitim potkategorijama s različitim uticajem na zdravlje. "Na primer, hleb od celog zrna se takođe smatra ultraprocesiranom hranom, ali sadrži razne korisne hranljive tvari poput vlakana, vitamina i minerala", rekao je.

"S druge strane, mislim da bi ljudi trebalo da pokušaju da izbegavaju ili da ograniče konzumaciju prerađenog mesa i zaslađenih pića, potencijalno i onih s veštačkim zaslađivačima", dodao je.

Takođe treba imati na umu da je ovo opservaciona studija, u kojoj se analizira korelacija (povezanost), ali ne i uzrok. Tokom istraživanja je kod onih koji su konzumirali više ultraprocesirane hrane zabeležen veći rizik od rane smrti, ali nema definitivnog dokaza da je uzrok tome bila ultraprerađena hrana.

Važan je kvalitet ukupne ishrane

"Naučnici bi takođe trebalo više da istraže razne komponente ultraprocesirane hrane i njihov uticaj na zdravlje, bilo da se radi o dodacima hrani, emulgatorima ili aromama", rekao je Song i dodao kako je najvažniji kvalitet ukupne ishrane.

"Ako se uglavnom hranite zdravo, sa što više povrća, voća i celovitih žitarica, ne bi trebalo previše da se brinete. Ukupni obrazac ishrane je još uvek dominantan čimbenik kada se gleda uticaj na zdravlje", navodi Song.

Saveti za pravilnu ishranu dece, tinejdžera i odraslih

Song napominje da je bitna i uravnotežena ishrana. Čisti voćni sok bez dodanog šećera nudi telu korisne vitamine, minerale i antioksidanse ako se konzumira u umerenim količinama. Ako se pije previše voćnog soka, u organizam se unosi velika količina šećera što onda u negativnom smislu nadjača hranjive prednosti.

Istraživanje pod nazivom "Association of ultra-processed food consumption with all cause and cause specific mortality: population based cohort study" objavljeno je u časopisu BMJ.