filteri close
Objavljeno: 29.04.2020. Image source: Foto: Pixabay/zuzyusa
300x600

To može ostaviti ozbiljne posledice po vaše zdravlje

Kod nas važi pravilo da je doručak najvažniji obrok u danu. To nije baš sasvim tačno, ali postoje jasne smernice kako, šta i kada treba doručkovati.

Sada imamo još jedno mišljenje.

Naučnici su, naime, utvrdili da između preskakanja jutarnjeg obroka i kardiovaskularnih bolesti postoji veza.

Doručkujte obilno da biste posle bili manje gladni - da li je baš tako?

Osobe koje izbegavaju da jedu pre devet časova često imaju povišen loš holesterol i sklonije su gojaznosti.

Učestalo preskakanje doručka može negativno da utiče na kardio-vaskularni sistem i ima kao posledicu pojavu lošeg holesterola, pokazali su rezultati australijskog istraživanja objavljenog u američkom naučnom časopisu AJCN (American Journal of Clinical Nutrition).

Treba ponavljati: ishrana bez glutena ne služi NIČEMU ako nemate netoleranciju na njega!

Trebalo je da ispitanici odgovore koliko obroka dnevno imaju, pri čemu je preskakanje doručka definisano kao ne konzumiranje hrane između šest i devet časova ujutru.

Nutricionisti koji su sproveli istraživanje ustanovili su da su pojedinci koji su se izjasnili da ne jedu ujutru imaju širi struk, povišen insulin i loš holesterol.

Ovsena kaša za doručak umanjuje rizik od moždanog udara?

Radi se, kako su istakli stručnjaci, o tome da je mozak, nakon osam sati sna, u stanju hipoglikemije (pad šećera u krvi) tako da su mu, za ponovno pokretanje, potrebni ugljeni hidrati. Te materije su prisutne, pre svega, u hlebu i žitaricama, pa je zato dobro da doručak bude bogatiji takvim namirnicama.

Takođe, šećer u krv, a zatim i mozak, može dospeti veoma brzo i posle voćnog doručka.

Osim gojaznosti, kod osoba koje duži vremenski period izbegavaju doručak mogu se javiti i problemi sa kardio-vaskularnim sistemom, pa mnoge države popularišu jutarnji obrok kao neophodan za dobro zdravlje svakog pojedinca.