Kako menstruacija utiče na mozak žene: Zašto imamo promene raspoloženja?

Mnoge žene dožive promene raspoloženja i druge psihološke simptome pre menstruacije. 

Za većinu su simptomi relativno blagi. Međutim, kod nekih žena mogu se javiti teški simptomi koji ometaju njihove lične veze i svakodnevni život.

Uzroci

Prema MGH Centru za mentalno zdravlje žena, neke žene su preosetljive na prirodne promene hormona koje se događaju tokom menstrualnog ciklusa. Ova preosetljivost može predodrediti osobu za predmenstrualne promene raspoloženja. 

Snažne predmenstrualne promene raspoloženja ponekad mogu ukazivati na osnovno zdravstveno stanje.

Predmenstrualni sindrom (PMS)

Izraz predmenstrualni sindrom (PMS) opisuje razne simptome fizičkih, emocionalnih promena, kao i promene u ponašanju koji se javljaju pre menstruacije.

Mnogo žena ima simptome PMS-a, a nije retkost da su oni blagi. Međutim, jedan deo obolelih od PMS-a može iskusiti teže ili klinički značajne simptome.

Predmenstrualni disforski poremećaj (PMDD)

Predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD) je ekstremni oblik PMS-a. Glavna razlika između PMS-a i PMDD-a je ozbiljnost i trajanje simptoma.

Problemi pred ciklus su mnogo jači od običnog PMS-a? Proverite, možda imate PMDP

Žena sa PMDD-om imaće značajne promene raspoloženja koje mogu ometati lične i profesionalne odnose. Prema Institutu za dečji um, ovi simptomi se mogu nastaviti i nakon završetka perioda. 

Predmenstrualna egzacerbacija (PME)

Žene koje imaju prethodno probleme sa mentalnim zdravljem mogu otkriti da se stanje pogoršava pre menstruacije. Medicinski termin za to je predmenstrualna egzacerbacija (PME).

Neka stanja mentalnog zdravlja koja mogu postati ozbiljnija neposredno pre menstruacije:

• anksioznost
• depresija
• bipolarni poremećaj

Prema Međunarodnom udruženju za predmenstrualne poremećaje, teško je razlikovati PMDD od PME. Međutim, važno je da osoba dobije tačnu dijagnozu, jer se mogućnosti lečenja za svako stanje razlikuje. 

Simptomi

Simptomi i znakovi PMS-a i PMDD-a su slični. Ključne razlike između dva stanja su težina i trajanje simptoma.

Osoba koja ima ili stanje može da doživi fizičke, bihevioralne ili psihološke simptome ili kombinaciju simptoma.

Fizički simptomi:

• glavobolje
• pojačan ili smanjen apetit
• nadimanje abdomena 
• umor ili letargija
• osetljivost grudi
• oticanje stopala ili ruku
• bolovi u zglobovima ili mišićima
• poteškoće sa spavanjem

Simptomi bihejvioralnog ponašanja:

• poteškoće u koncentraciji
• umor
• zaboravnost

Psihološki simptomi:

• promene raspoloženja
• osećaj prepljavljenosti emocijama ili da ste van kontrole
• plačete bez razloga
• gubitak interesovanja za većinu aktivnosti
• iznenadna tuga
• osetljivost na odbacivanje
• socijalno povlačenje
• anksioznost
• depresivno raspoloženje
• razdražljivost

Da li je to normalno?

Promene raspoloženja i drugi simptomi povezani sa PMS-om su veoma česti. Prema jednoj proceni, najmanje 90% onih koje imaju menstrualni ciklus dožive fizičke ili psihičke simptome PMS-a. Kod većine žena simptomi nisu ozbiljni.

Šta je "sindrom lenje domaćice" i kako može da vas zavara ako ne obratite pažnju

Međutim, PMDD  nije neuobičajena, pogađa između 3–8% ljudi u reproduktivnim godinama. Simptomi se obično razvijaju  u 20-tim godinama i mogu se s vremenom pogoršavati.

Neki glavni faktori rizika za PMDD uključuju:

• stres
• već postojeći poremećaj raspoloženja ili anksioznosti
• porodična istorija PMDD-a

Tretmani i upravljanje problemom

Postoji nekoliko potencijalnih opcija lečenja i lečenja za ljude koji se bave promenama raspoloženja pre menstruacije. Neke uobičajene opcije uključuju sledeće:

Prirodni tretmani i promene životnog stila

Određeni nemedicinski tretmani mogu pomoći u smanjenju učestalosti i ozbiljnosti predmenstrualnih promena raspoloženja:

• Vođenje dnevnika raspoloženja: Ljudi mogu pokušati da vode evidenciju o svojim promenama raspoloženja i o tome kada se javljaju tokom menstrualnog ciklusa. Ovo može pomoći osobi da prepozna hormonske uzroke promene raspoloženja i predvidi da se dešavaju.
• Jedenje uravnotežene ishrane: uravnotežena ishrana sa malo dodanih šećera, natrijuma i kofeina mogla bi pomoći u smanjenju promene raspoloženja.
• Redovno vežbanje: Prema MGH Centru za žensko mentalno zdravlje, redovne aerobne vežbe mogu umanjiti emocionalne i fizičke simptome PMS-a i PMDD-a.
• Smanjenje stresa: Joga, meditacija ili terapija razgovorom mogu pomoći u smanjenju nivoa stresa i uravnoteženju raspoloženja.
• Uzimanje biljnih dodataka: Prema istraživanju iz 2017. godine, osam randomizovanih kontrolisanih ispitivanja, biljni lek poznat kao chasteberry siguran je i efikasan tretman za PMS i PMDD.
• Uzimanje dodataka kalcijuma: Istraživanje iz 2017. otkrilo je da suplementi kalcijuma poboljšavaju anksioznost, depresiju i emocionalne promene povezane sa PMS-om.

Lekovi

Postoji nekoliko lekova koji mogu pomoći u lečenju promene raspoloženja pre menstruacije.

Jedna opcija je oralni kontraceptivi. Neke žene primećuju poboljšanje simptoma PMS-a kada uzimaju oralni kontraceptive, dok druge smatraju da se njihovi simptomi pogoršavaju. Kao takva, žena treba da pomno nadgleda simptome i da se po potrebi vrati lekaru radi alternativnog lečenja.

Ako žena ima teški PMS ili PMDD,  lekar može da joj prepiše jedan od sledećih lekova:

• Selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina i norepinefrina (SSNRI): Hemijske hemikalije serotonin i norepinefrin su važni za regulisanje raspoloženja. SSNRI, kao što su venlafaksin i duloksetin, povećavaju nivo ovih hemikalija u mozgu. Obično su tretmani prve linije za PMDD.
• Benodiazepini: Ovo su vrsta sedativnih lekova. Opuštaju mišiće i pomažu u usporavanju određenih vrsta moždanih aktivnosti. Lekari mogu da propisuju benzodiazepine za lečenje poremećaja spavanja i anksioznosti. Benzodiazepin poznat kao alprazolam izgleda korisno u lečenju PMDD-a.
• Lekovi protiv anksioznosti: Premaistraživanju  iz 2015., lek protiv teskobe buspiron može biti koristan tretman za PMDD.

Kada treba potražiti doktora

Žene bi trebalo da razgovaraju sa svojim lekarom ako dožive promene raspoloženja ili druge simptome PMS-a ili PMDD-a. Ako su promene raspoloženja ozbiljne ili ometajuće, osoba treba što pre da razgovara sa lekarom.

Tokom konsultacija lekar može da pokuša isključiti moguće psihološke poremećaje, poput depresije ili anksioznosti. Ovo će biti važan korak u razlikovanju PMDD-a od PME-a.

Nakon postavljanja dijagnoze, lekar može da preporuči određene promene životnog stila ili može da propiše medicinske tretmane. Ako osoba i dalje ima promene raspoloženja, trebalo bi da se vrati lekaru radi promene lečenja.