Kako snovi funkcionišu i zašto ih se ponekad ne sećamo?

Nauka nije uspela da u potpunosti objasni svrhu sanjanja.

To je možda način da lakše obradimo emocije i shvatimo svet oko sebe. To je verovatno razlog zašto čak i najneobičniji snovi sadrže isečke stvarnosti.

Mala je verovatnoća da nikada ne sanjate. Verovatnije je da se jednostavno ne možete setiti svojih snova.

Ne možemo sa sigurnošću znati da li osoba nikada ne sanja. Znamo da se neki ljudi retko, ako se ikada i sete svojih snova. Ako imate problema sa pamćenjem snova, na pravom ste mestu.

Da li pravilno spavate?

Većina nas sanja 4 do 6 snova noću, ali zaboravljamo veliku većinu njih. San koji ćete se najverovatnije setiti je onaj koji ste imali neposredno pre buđenja.

Snovi se obično javljaju tokom ciklusa brzog pokreta očiju (REM). Studija iz 2019. godine,  primetila je da je naša sposobnost stvaranja uspomena oštećena tokom REM faze spavanja. To bi pomoglo da objasnimo zašto smo skloni zaboravljanju snova.

Propuštanje REM faze spavanja moglo bi značiti i propuštanje snova. Loš san može biti posledica zdravstvenih problema ili faktora koji tome doprinose.

Poremećaji spavanja

Poremećaji spavanja, poput nesanice i apneje u snu, mogu vas sprečiti da uđete u REM fazu spavanja. Nesanica može povećati rizik za:

⦁ depresiju
⦁ anksioznost
⦁ kardiovaskularne bolesti
⦁ dijabetes

Ostali faktori koji mogu doprineti lošem snu su:

⦁ alkohol
⦁ duvan
⦁ kofein
⦁ neželjeni efekti lekova
⦁ stres

Depresija

Među odraslima sa depresijom i do 90% prijavljuje probleme sa spavanjem, a nesanica je najčešća žalba. 

To bi moglo objasniti manje ili manje nezaboravnih snova. Ali depresija takođe može povećati uznemirujuće snove ili noćne more.

Bipolarni poremećaj

Problemi sa spavanjem su vrlo rašireni kod ljudi sa bipolarnim poremećajem. Problemi sa spavanjem mogu dovesti do epizode manije ili depresije.

Između 69 i 99%  ljudi koji dožive maničnu epizodu doživljavaju poremećaj spavanja, poput potrebe za manje sna ili problema sa uspavljivanjem. 

Anksiozni poremećaji

Nesanica može biti faktor rizika za razvoj anksioznosti ili rezultat anksioznosti. Probleme sa spavanjem prijavljuju ljudi koji imaju:

⦁ generalizovani anksiozni poremećaj
⦁ opsesivno kompulsivni poremećaj
⦁ panični poremećaj
⦁ fobije
⦁ posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Iako nedostatak REM sna može smanjiti snove, ljudi sa anksioznošću imaju veće šanse da sanjaju zastrašujuće snove.

Lekovi za anksioznost ili depresiju

Možda nećete sanjati žive snove kada uzimate selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina, poput fluoksetina ili sertralina.

Oni se često prepisuju za anksioznost ili depresiju. SSRI mogu blokirati REM spavanje potrebno za živopisne snove.

Da li sanjanje utiče na kvalitet spavanja?

Postoji veza između kvaliteta spavanja i sanjanja. Ako imate posla sa nesanicom ili poremećajima spavanja, možda propuštate REM spavanje. Ovo je faza u kojoj ćete najverovatnije sanjati.

Nedostatak kvalitetnog sna može pogoršati poremećaje mentalnog zdravlja, a poremećaji mentalnog zdravlja mogu pogoršati probleme sa spavanjem.

Saveti za pamćenje svojih snova

Probudite se sa snom na umu. Nekoliko minuta kasnije, više ga se ne možete setiti. To je frustrirajuće. Ili se možda uopšte ne sećate da ste sanjali.

U svakom slučaju, evo nekoliko saveta kako da zapamtite svoje snove:

⦁ Pre spavanja recite sebi da želite da sanjate i da se setite tih snova.
⦁ Postavite svesku i olovku pored kreveta. Svaki put kad se probudite, bez obzira koliko je sati, zapišite sve čega se možete setiti u vezi sa svojim snovima, čak i ako je to samo mali detalj ili emocija.
⦁ Podesite alarm da se probudi malo ranije, kada je veća verovatnoća da ćete se setiti sna.
⦁ Sačekajte trenutak pre ustajanja. Razmislite o snovima i pregledajte beleške od prethodne noći.

Okupajte se toplom vodom sat-dva pre leganja i spavaćete mnogo bolje

Bolji san može vam pomoći da se setite svojih snova. Evo nekoliko saveta za kvalitetno spavanje:

⦁ Izbegavajte kofein, alkohol i nikotin, posebno nekoliko sati pre spavanja.
⦁ Redovno se bavite aerobnim vežbama.
⦁ Idite u krevet u isto vreme i ustajte u isto vreme svaki dan.
⦁ Uklonite elektronske monitore u spavaćoj sobi.
⦁ Priuštite sebi nešto opuštajuće sat vremena pre nego što odete u krevet.

Da li je nedostatak snova simptom osnovnog zdravstvenog stanja?

Ako se ne sećate da ste sanjali, ali dobro spavate, verovatno nema razloga za brigu.

Ako ne spavate dovoljno kvalitetno, zakažite konsultacije sa svojim lekarom. Nedostatak sna može pogoršati postojeće zdravstvene probleme ili dovesti do lošeg ukupnog zdravlja.

To, takođe, može biti znak da imate osnovno stanje, kao što je apneja tokom spavanja ili nesanica, a koje bi vaš lekar trebalo da reši. Postoji mnogo efikasnih tretmana za poremećaje spavanja.

Iako su problemi sa spavanjem i depresija povezani, ne sanjanje ne znači da imate depresiju. 

Posetite lekara ako imate druge znakove depresije, kao što su:

⦁ neprestana tuga
⦁ umor
⦁ promene apetita
⦁ gubitak interesa
⦁ misli o samopovređivanju