Opsesivno-kompulzivni poremećaj može biti podstaknut nepoverenjem iz prošlosti

Nova istraživanja pokazuju da opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) može delimično biti podstaknut nepoverenjem u ljude ili iskustva iz prošlosti.

Rezultati istraživanja izraelskih naučnika objavljeni su u časopisu PLOS Computational Biology.

Opsesivno-kompulsivni poremećaj je vrsta neuroze koju karakterišu opsesivne, prinudne, nametljive misli i kompulsivne, odnosno prisilne radnje, zadaci ili rituali kojima osoba pokušava da se smanji ili neutrališe nerealni strah ili anksioznost.

Anksioznost: najbolji načini da je razumete i izborite se sa njom

Osoba obavlja radnje koje doživljava kao tuđe, nametnute i neprijatne, a ako se usprotivi tom porivu, strah, osećanje krivice i strepnja se intenziviraju. 

Izvršenje prisilne radnje ili izgovaranje nekih reči donosi privremeno rasterećenje ili smanjenje napetosti i strepnje, ali se potreba za prisilnim radnjama ubrzo ponovo javlja čime se ponavlja čitav postupak.

Tim stručnjaka koristio ju matematičke testove kako bi procenio mehanizam pomoću koga su ljudi sa OCD-om rešavali testove sa višestrukim izborom, a zatim su istražili šta ih je motivisalo da donesu određeni izbor.

7 načina da utišate preteranu samokritičnost

Pokazalo se da opsesivno-kompulzivni poremećaj ima veze sa dubokom sumnjom, to jest – nepoverenjem osobe u određena iskustva, događaje i ispravnost sopstvenih postupaka i odluka iz prošlosti.

Na primer, pojedinac koji opsesivno „proverava“ da li su vrata zaključana, na neki način ne veruje u tačnost ovih informacija. Stoga nastavlja sa „proverom” i ponavlja akciju sve dok se ne uveri i ne oseti mirno, odnosno – zadovoljno.

Opsesivno kompulsivni poremećaj - kompletan vodič šta je to i kako da mu se oduprete