filteri close
Objavljeno: 19.06.2020. Image source: 10918156/Pixabay
300x600

Trombocitoza je poremećaj povišenih trombocita u krvi.

Smatra se da pogađa 0,024% populacije, najčešće uzrasta između 50 i 70 godina.

Kod mlađih osoba češća je kod žena, posebno kod trudnica.

Trombociti su krvne pločice koje imaju važnu ulogu u zgrušavanju krvi. Nastaju u koštanoj srži i žive kratko, svega 3 do 5 dana.

Kako se pripremiti za vađenje krvi?

Poremećaj trombocitoza, kada telo proizvodi povećan broj trombocita, može biti uzrokovan bolestima krvi i koštane srži (primarna trombocitoza).

Pored primarne, postoji i reaktivna trombocitoza, koja nastaje kao poremećaj uzrokovan povezanim zdravstvenim stanjima, poput infekcije, na primer.

U najčešće uzročnike reaktivne trombocitoze spadaju:
  • alergije
  • akutna krvarenja i gubitak dosta krvi
  • poremećaj u radu bubrega
  • srčani problemi
  • anemija
  • infekcije
  • preterana fizička aktivnost
  • reumatoidni artritis
  • pankreatitis
  • operacije
  • uklanjanje slezine
  • konzumiranje nekih lekova
  • karcinom.

Ovo su najčešći OKIDAČI za infarkt

Povećani broj trombocita u krvi predstavlja opasnost za javljanje tromboze – krvnih ugrušaka u krvnim sudovima, što može dovesti do srčanog i moždanog udara, i u najozbiljnijim slučajevima može imati fatalni ishod.

Najčešći simptomi trombocitoze su:
  • slabost
  • glavobolja i vrtoglavica
  • bol u grudma
  • bolovi u zglobovima i mišićima
  • krvarenje na koži i desnima
  • povećana telesna temperatura
  • bol u udovima pri izlaganju hladnoći
  • gubitak telesne mase
  • uvećana jetra i slezina
  • odumiranje tkiva na prstima
  • krv u stolici
  • modrice nepoznatog porekla.
Lečenje 

U slučaju reaktivne trombocitoze, lečenje je, naravno, usmereno na uzrok javljanja. 

Lečenje primarne, ili esencijalne trombocitoze zahteva upotrebu citostatika, antivirusnih lekova, aspirina i slično, u zavisnosti od kliničke slike.

11 najboljih brzih saveta za regulisanje holesterola

Prilikom lečenja trombocitoze, obično se zahteva i promena životnih navika, pre svega – u odnosu na zdravu ishranu.

Izbegavajte životinjske masti, birajte proizvode od celih zrna žitarica, povećajte unos voća i povrća.

Takođe, potrebno je upražnjavati minimum 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno.

Pušačima se savetuje prestanak pušenja.

Studenti iz Beograda i Prištine potvrdili pretpostavke: Pušenje utiče na depresiju