Spavanje i demencija: Zašto je kvalitetan san ključan za zdravlje mozga

Naučnici istražuju složenu vezu između sna i Alchajmerove bolesti

Nedostatak sna u kasnijim godinama povezan je sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti. Paradoksalno, previše sna takođe može predstavljati rizik.

Naučnici su sigurni da postoji veza između sna i demencije, ali priroda te veze je složena. Loš san može izazvati promene u mozgu koje uzrokuju demenciju, ili problemi sa snom mogu biti posledica osnovnih zdravstvenih problema koji takođe utiču na zdravlje mozga. Promene u obrascima sna mogu biti rani znak demencije.

Evo kako stručnjaci razmišljaju o ovim vezama i kako procenjuju rizik na osnovu vaših navika spavanja.

Premalo sna

San deluje kao noćno tuširanje za mozak, ispira ćelijski otpad koji se akumulira tokom dana. Tokom ovog procesa, tečnost koja okružuje moždane ćelije ispira molekularni otpad i prenosi ga u krvotok, gde se filtrira kroz jetru i bubrege i izbacuje iz tela.

Pobedila je nesanicu revolucionarnom metodom: Bilo je jako teško, sada mirno spavam

Ovaj otpad uključuje protein amiloid, za koji se smatra da igra ključnu ulogu u Alchajmerovoj bolesti. Svi proizvode amiloid tokom dana, ali problemi nastaju kada se protein akumulira u lepljive grudvice, zvane plakovi. Što je neko duže budan, više se amiloida nakuplja i manje vremena mozak ima da ga ukloni.

Naučnici ne znaju da li redovno premalo sna — obično manje od šest sati noću — može samostalno izazvati akumulaciju amiloida. Istraživanja su pokazala da kod odraslih od 65 do 85 godina koji već imaju plakove u mozgu, što manje spavaju, više amiloida se nalazi u mozgu i lošija je njihova kognicija.

"Nedostatak sna verovatno sam po sebi nije dovoljan da izazove demenciju", rekao je dr Sudha Sešadri, osnivač Glenn Biggs Instituta za Alchajmerovu i neurodegenerativne bolesti na Univerzitetu Teksas u San Antoniju. "Ali izgleda da definitivno predstavlja faktor rizika za povećanje rizika od demencije, a možda i brzine opadanja."

Simptomi Alchajmerove bolesti mogu se pojaviti u 60-im ili 70-im godinama, ali amiloid može početi da se akumulira dve decenije ranije. Zato je važno prioritetno staviti san, ciljajući na sedam do devet sati sna noću, počevši od 40-ih ili 50-ih godina, ako ne i ranije, rekao je Džo Viner, postdoktorski saradnik neurologije i neuroloških nauka u Centru za spavanje i cirkadijalne nauke na Univerzitetu Stanford.

Zašto smo stalno umorni čak i kad spavamo dovoljno?

"Nemamo dobar odgovor na pitanje da li vaš san u 20-im godinama utiče na rizik kasnije u životu", rekao je dr Viner. "Ali mislim da znaci ukazuju na to da će vaš san verovatno biti važan kako idete ka 60-im i 70-im godinama."

Neki poremećaji spavanja, posebno apneja u snu, takođe su povezani sa povećanim rizikom od demencije. To može biti zato što apneja u snu ometa san, ili zato što se javlja kod ljudi sa viškom kilograma ili dijabetesom, što je takođe povezano sa demencijom.

Čak i kada se eliminišu efekti ovih drugih problema, apneja u snu se čini kao nezavisan rizik za demenciju, rekao je dr Dijego Karvaljo, docent neurologije u Mayo Clinic’s Center for Sleep Medicine. To može biti zato što apneja u snu ograničava količinu kiseonika koja dospeva do mozga, što može povećati upalu u mozgu i oštetiti krvne sudove i ćelije.

Previše sna

S druge strane, previše sna takođe izgleda da je povezano sa povećanim rizikom od demencije, mada možda indirektnije.

Ako osoba redovno ostaje u krevetu duže od devet sati noću, ili spava više puta tokom dana, to može biti znak da spava vrlo loše, što može povećati rizik od Alchajmerove bolesti iz gore navedenih razloga.

Alternativno, potreba za viškom sna može biti povezana sa mentalnim ili fizičkim invaliditetom. Mentalna stanja, poput depresije, i fizička stanja, kao što su dijabetes ili kardiovaskularni problemi, povezana su sa većim rizikom od demencije, kao i fizička neaktivnost, usamljenost i izolacija.

"U ovom trenutku, nema jasne uzročne uloge dugog sna u odnosu na demenciju", rekao je dr Karvaljo. "To može biti više simptom osnovnog problema nego uzrok problema."

Rani simptom?

Neka od prvih područja u mozgu pogođena Alchajmerovom bolešću su ona koja pomažu u regulisanju sna i cirkadijalnih ritmova. Kao rezultat toga, ljudi koji razvijaju ovo stanje mogu imati probleme sa snom pre nego što pokažu znakove gubitka pamćenja ili druge simptome.

Pored amiloida, drugi glavni protein za koji se smatra da izaziva Alchajmerovu bolest zove se tau. Kao i amiloid, tau se takođe akumulira u mozgu, na kraju oštećujući moždane ćelije. Jedno od prvih mesta gde se pojavljuje akumulacija tau proteina "su oblasti moždanog stabla važne za regulaciju ciklusa spavanja i buđenja", rekao je dr Viner. "Tako da mislimo da pojava tau proteina u ovim oblastima vrlo rano može poremetiti cikluse spavanja i buđenja kod ljudi."

Problemi sa spavanjem mogu biti rani znak drugih uobičajenih vrsta demencije. Na primer, kod demencije sa Levijevim telima i demencije Parkinsonove bolesti, REM san je ponekad poremećen, što uzrokuje da ljudi reaguju na svoje snove — što vaš partner u krevetu može primetiti, rekla je dr Sešadri.

Jednostavna vežba da se brže zaspi, ne trebaju vam nikakve tablete

"Normalno, kada imate ovaj REM san, to je vreme kada mišićni tonus tela skoro nestaje, tako da se mišići ne pomeraju", objasnila je. "U poremećaju REM ponašanja, ovo suzbijanje mišićnog tonusa je izgubljeno, tako da se mišići zapravo pomeraju kako se ponašate u snovima."

Stručnjaci kažu da je normalno da stariji odrasli spavaju malo više ili malo manje nakon penzionisanja, ili da se bude i odlaze na spavanje malo ranije ili kasnije nego što su navikli. Ali ako postoji dramatična promena, razmislite o poseti lekaru ili specijalisti za spavanje.

"Ako se neko budi u 2 ujutro ili 3 ujutro, ili spava tri sata tokom dana, to je razlog za zabrinutost", rekla je dr Sešadri. "Ako se neko budi sat vremena ranije nego što je navikao i ima možda 30 do 60 minuta dremke tokom dana, to je mnogo verovatnije samo normalno starenje."