Šta treba da znate o insulinskoj rezistenciji
Insulinska rezistencija povezana je sa grupom zdravstvenih problema, poput gojaznosti, visokog krvnog pritiska, visokog nivoa holesterola, dijabetesa tipa 2, a često i sa problemom steriliteta.
Do insulinske rezistencije dolazi kada ćelije u organizmu ne reaguju dobro na insulin, te telo ne može da koristi glukozu iz krvi za sintezu energije.
Kada su ćelije rezistentne (otporne) na insulin, umesto da se apsorbuje u ćelijama, glukoza se nakuplja u krvi.
Šta treba da znate o PREDIJABETESU
Kako bi se ovaj nedostatak nadoknadio, pankreas počinje da proizvodi više insulina, a nivo šećera u krvi vremenom raste.
Simptomi insulinske rezistencije
Insulinska rezistencija dijagnostikuje se isključivo na osnovu analize krvi i pregleda lekara.
Kako dijabetes može izazvati bol u zglobovima?
Ipak, postoje simptomi čija pojava upozorava na mogućnost razvoja insulinske rezistencije i neophodnost posete lekara.
Takvi su:
• gojenje, posebno u predelu struka
• visoki krvni pritisak
• povišen nivo glukoze (više od 100 mg/dl) i triglicerida (više od 150 mg/dl)
• visok nivo lošeg holesterola
• nizak nivo HDL holesterola (niži od 40mg/dl)
• akantoza ( dermatoza koja se javlja najčešće na pregibnim površinama u vidu hiperkeratoze i pigmentacije, sa neravnom, nabranom površinom somotastog izgleda)
• nemogućnost začeća
I umereni gubitak težine može da dovede do remisije dijabetesa tipa 2
A1C test
A1C ispod 5,7% se smatra normalnim.
A1C između 5,7 i 6,4% upozorava na predijabetes.
A1C jednak ili iznad 6,5% upozorava na dijabetes.
Test nivoa glukoze u krvi
Za ovaj test, uzorak krvi se uzima posle nejedenja i nepijenja od najmanje osam sati.
Nivo šećera u krvi na prazan stomak ispod 100 mg/dl se smatra normalnim.
Nivo između 100 i 125 mg/dL upozorava na predijabetes.
Nivo od 126 mg/dl ili veći upozorava na dijabetes.
Uzroci javljanja insulinske rezistencije su brojni i vrlo raznorodni.
Najčešći su:
• gojaznost
• metabolički sindrom
Kako kontrolisati METABOLIČKI SINDROM tokom sezone slava i praznika
• neaktivan način života
• ishrana bogata ugljenim hidratima
• gestacijski dijabetes
• sindrom masne jetre
• policistični jajnici
• porodična istorija sa dijabetesom
• pušenje
• uzrast (verovatnije – nakon 45. godine)
• lekovi poput steroida, antipsihotika, kao i neki lekovi koji se koriste u lečenju HIV-a
• hormonski poremećaji
• problem sa spavanjem, poput apneje
Ukoliko se ne dijagnostikuje blagovremeno i ne leči, insulinska rezistencija može dovesti do ozbiljnih komplikacija, poput dijabetesa, kardiovaskularnih obolenja i infarkta, obolenja bubrega, problema sa vidom, Alchajmerove bolesti i problema sa začećem.