Kako kontrolisati METABOLIČKI SINDROM tokom sezone slava i praznika

Pored mnogobrojnih radosti, praznici predstavljaju i period u kome manje pazimo na svoje zdravlje, posebno u odnosu na količinu i vrstu hrane u kojoj uživamo.

Bez obzira na to koliko dana i pažnje tokom godine posvećujete zdravoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti, praznici su uvek period povišenog rizika, posebno za osobe koje već pate od određenih kardiovaskularnih, ali i drugih hroničnih bolesti.

Ipak, postoji način da dozvolite sebi uživanje u prazničnoj trpezi, a da ipak sačuvate i svoje zdravlje.

Kako izaći na kraj sa prazničnom depresijom i anksioznošću

Naučnici upućuju na to da postoji režim ishrane koji utiče na metabolizam i pomaže u prevenciji takozvanog metaboličkog sindroma.

Metabolički sindrom predstavlja skup stanja, kao što su, povišen krvni pritisak, visok nivo šećera, holesterola i triglicerida u krvi, gojaznost u predelu struka, koji se javljaju zajedno. 

Metabolički sindrom povećava rizik od bolesti srca, moždanog udara i dijabetesa. 

11 najboljih brzih saveta za regulisanje holesterola

Nova istraživanja otkrivaju da ćete, uz određene smernice,ipak moći da uživate u prazničnoj trpezi.

Naime, stručnjaci ukazuju na to da nije samo bitno ŠTA jedete, već, naravno – i KADA jedete.

Istraživači su otkrili da se kod ljudi koji imaju visok rizik za razvoj dijabetesa zdravstveno stanje značajno poboljšava kada sve svoje obroke pojedu tokom 10 sati, (bez preskakanja obroka!),a zatim sačekaju naredni dan.

I umereni gubitak težine može da dovede do remisije dijabetesa tipa 2

Naučnici sa Instituta Salk i Medicinskog fakulteta Univerziteta Kalifornije otkrili su da je 10-časovno jedenje, to jest - jedenje sa vremenskim ograničenjima, u kombinaciji sa tradicionalnim lekovima, rezultiralo gubitkom težine, smanjenjem masnih naslaga, nižim krvnim pritiskom i holesterolom i stabilnijim nivoom šećera i insulina u krvi za pacijente koji već žive sa metaboličkim sindromom.

Studija koja je nedavno objavljena u časopisu Cell Metabolism, ukazuje da ovaj pristup, koji se još naziva i isprekidano gladovanje, može biti efikasna terapijska opcija za ljude sa metaboličkim sindromom koji već koriste lekove za lečenje ovog stanja.

Za razliku od brojanja kalorija, vremenski ograničena ishrana je jednostavna dijetalna intervencija, za koju su i sami pacijenti pokazali otvorenost i mogućnost praćenja, to jest – pridržavanja smernica.

U pilot studiju bilo je uključeno 19 učesnika (13 muškaraca i 6 žena) koji su već imali dijagnozu metaboličkog sindroma.

Skoro 90 % njih kao redovnu prepisanu terapiju koristilo je barem jedan lek.

Zahvaljujući aplikaciji kreiranoj upravo za potrebe ovog istraživanja, otkriveno je da je ovaj režim ishrane istovremeno bezbedan za osobe koje koriste terapiju i da im, sa drug strane, donosi mnoge zdravstvene koristi.

Tokom istraživanja otkriveno je, takođe, da je pre prelaženja na prepisani režim ishrane, čak 50% pacijenata sa metaboličkim sindromom jelo više od 15 sati dnevno (gledajući period koji protekne od prvog do poslednjeg obroka u toku dana).

Među učesnicima istraživanja koji su imali višak kilograma, otkriveno je da ih je šesnaestonedeljni prelazak na desetočasovni režim ishrane doveo do gubitka oko 5% težine, uz manji osećaj gladi, i značajan porast energije. 

Gojazni ljudi se bukvalno guše u sopstvenom salu?!

Učesnici studije nisu smanjili broj kalorija koje su tokom dana unosili. Jednostavno su pojeli sve obroke u roku od 10 sati tokom dana.

Iako su rezultati obećavajući, istraživači naglašavaju da je potrebno više studija pre nego što mogu ubedljivo reći da će ovaj način ishrane sprečiti u potpunosti pojavu metaboličkog sindroma.