Šta znači ako puno uzdišete? Može li to biti loše?

Uzdah je vrsta dugog, dubokog daha. Započinje normalnim dahom, a zatim udahnete drugi izdah prije izdisaja.

Često povezujemo uzdahe sa osećajima kao što su olakšanje, tuga ili iscrpljenost. Iako uzdah može igrati ulogu u komunikaciji i emocijama, to je fiziološki važno za održavanje zdrave funkcije pluća.

Kada pomislimo na uzdah, to je često u vezi sa prenošenjem raspoloženja ili emocija. Na primer, ponekad koristimo izraz „uzdah olakšanja”. Međutim, mnogi od naših uzdaha su zapravo nehotični. To znači da ne kontrolišemo kada se one pojave.

U proseku, ljudi proizvedu oko 12 spontanih uzdaha za 1 sat. To znači da uzdišete otprilike svakih 5 minuta. Ove uzdahe generiše u vašem mozgu otprilike 200 nervnih ćelija poverenih izvora.

Šta znači ako uzdišete mnogo češće? Povećanje uzdisaja može biti povezano sa nekoliko stvari, kao što je vaše emocionalno stanje, posebno ako se osećate stresno ili anksiozno ili sa osnovnim respiratornim stanjem.

Da li je uzdah dobar ili loš?

Sve u svemu, uzdah je dobar. On igra važnu fiziološku ulogu za funkciju vaših pluća. Ali kako tačno funkcioniše?

Kad normalno dišete, alveole se ponekad mogu spontano raspasti. To može negativno uticati na rad pluća i smanjiti razmenu gasova koja se tamo događa.

Uzdasi pomažu u sprečavanju ovih efekata. Budući da je tako velik dah vam može pomoći da nanovo napunite većinu vaših alveola.

Uzdisanje može ukazivati na osnovni problem. To može da uključuje stvari poput respiratornog stanja ili nekontrolisane anksioznosti ili depresije.

Međutim, uzdah takođe može pružiti olakšanje. Studija iz 2009. godineotkrila je da se više uzdaha događalo u uslovima olakšanja nego u stresnim scenarijima. Istraživanje iz 2016. godine pokazalo je da duboko disanje, poput uzdaha, može smanjiti napetost kod osoba koje imaju osetljivost na anksioznost.

Mogući uzroci

Ako utvrdite da puno uzdahnete, postoji nekoliko stvari koje to mogu uzrokovati.

Stres

Stresori se mogu naći svuda oko nas. Oni mogu da uključuju fizičke napore poput boli ili fizičke opasnosti, kao i psihološke stresove koje možete osetiti pre ispita ili intervjua za posao.

Oksidativni stres – vodič za razumevanje i prevenciju smrtonosnog problema današnjice

Kada doživite fizički ili psihološki stres, u vašem telu se dešavaju mnoge promene. Oni mogu uključivati ubrzan rad srca, znojenje i probavne smetnje.

Još jedna stvar koja se može dogoditi kada se osećate da ste pod stresom je ubrzano disanje ili hiperventilacija. Ovo može učiniti da ostanete bez daha i može biti praćeno povećanim uzdahom.

Anksioznost

Prema istraživanjima, prekomerno uzdisanje može igrati ulogu i kod nekih anksioznih poremećaja, uključujući panični poremećaj, post-traumatski stresni poremećaj (PTSP) i fobije. Ali nije jasno da li prekomerno uzdisanje doprinosi ovim poremećajima ili je njihov simptom.

11 jasnih simptoma ANKSIOZNOSTI

Mala studija iz 2008. godine istraživala je da li je uporno uzdisanje povezano sa fizičkim zdravljem. Iako nije utvrđeno udruživanje, istraživači su otkrili da je 32,5 % učesnika ranije doživelo traumatični događaj, dok je 25 % imalo anksiozni poremećaj ili drugi mentalni poremećaj.

Depresija

Pored osećaja stresa ili anksioznosti, možemo proizvesti i uzdahe kako bismo signalizirali druge negativne emocije, uključujući tugu ili očaj. Zbog toga ljudi sa depresijom mogu češće da uzdišu.

Kako znati da vam se depresija vraća?

Mala studija iz 2011. godinekoristila je mali uređaj za snimanje kako bi procenila uzdisanje kod 13 učesnika sa reumatoidnim artritisom. Otkrili su da je pojačano uzdisanje snažno povezano sa nivoima depresije učesnika.

Respiratorna stanja

Pojačano uzdisanje se takođe može javiti zajedno sa nekim respiratornim stanjima. Primeri takvih stanja uključuju astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća.

Pored pojačanog uzdaha, mogu se pojaviti i drugi simptomi - poput hiperventilacije ili osećaja kao da trebate unositi više vazduha.

Kada treba potražiti doktora

Pojačano uzdisanje može biti znak osnovnog stanja kojem je potrebno lečenje. Zakažite pregled kod lekara ako osećate da je prekomerno uzdisanje povezano sa nečim od sledećeg:

• nedostatak daha koji je u skladu ili van proporcije sa vašim godinama ili nivoom aktivnosti
• stres koji je teško osloboditi ili kontrolisati
• simptomi anksioznosti, uključujući osećaj nervoze ili napetosti, problema sa koncentracijom i teškoća u kontrolisanju vaših briga
• simptomi depresije, uključujući trajne osećaje tuge ili beznađa, sniženi nivo energije i gubitak interesovanja za stvari u kojima ste ranije uživali
• osećaj anksioznosti ili depresije koji počinju da ometaju vaš posao, školu ili lični život
• misli o smrti ili samoubistvu.

Uzdah ima važnu funkciju u vašem telu. Djeluje na ponovno punjenje alveola koji su ispuhali tokom normalnog disanja. Ovo pomaže u održavanju funkcije pluća.

Uzdah se takođe može koristiti za prenošenje različitih emocija. One se mogu kretati od pozitivnih osećaja poput olakšanja i zadovoljstva do negativnih osećaja poput tuge i anksioznosti.

Prekomerno uzdisanje može biti znak problema osnovnog zdravstvenog stanja. Primeri mogu uključivati povećani nivo stresa, nekontrolisanu anksioznost ili depresiju ili respiratorno stanje.

Ako ste primetili porast uzdaha koji se javlja zajedno sa nedostatkom daha ili simptomima anksioznosti ili depresije, obratite se svom lekaru. Mogu blisko sarađivati s vama kako bi dijagnosticirali i lečili vaše stanje.