Oksidativni stres – vodič za razumevanje i prevenciju smrtonosnog problema današnjice

Oksidativni stres predstavlja neuravnoteženost slobodnih radikala i antioksidanasa u telu, što može dovesti do oštećenja ćelija i tkiva.

Oksidativni stres javlja se prirodno i igra važnu ulogu u procesu starenja.

Veliki broj naučnih dokaza upućuje na to da dugoročni oksidativni stres doprinosi razvoju niza hroničnih stanja. Takva stanja uključuju pojavu karcinoma, dijabetesa, kao  i bolesti srca .    

Mnogi životni faktori mogu doprineti oksidativnom stresu

Ćelije u telu stvaraju slobodne radikale tokom normalnih metaboličkih procesa. Međutim, ćelije takođe proizvode antioksidanse, koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala.

Generalno gledano, telo bi trebalo da je u stanju da održi ravnotežu između antioksidanasa i slobodnih radikala.

Nekoliko faktora doprinosi stvaranju viška slobodnih radikala i pojavi oksidativnog stresa. 

Najvažniji među njima svakako su: loše životne navike, stil života, dijete, negativni uticaj životne sredine (poput zagađenosti i zračenja).

Kako se zaštititi od zagađenog vazduha

Prirodni imuni odgovor tela takođe može privremeno izazvati oksidativni stres. Ova vrsta oksidativnog stresa izaziva blagu upalu, koja nestaje nakon što imuni sistem savlada infekciju ili popravi nastala oštećenja.  

Šta su slobodni radikali? 

Slobodni radikali, uključujući reaktivne vrste kiseonika, jesu molekuli sa jednim ili više neparnih elektrona.

Ćelije sadrže male strukture, zvane mitohondrije, koje deluju na stvaranje energije u obliku adenozin trifosfata (ATP).

Mitohondrije koriste kiseonik i glukozu kako bi strvorile ugljen-dioksid, vodu i ATP. Slobodni radikali nastaju kao nusprodukti ovog metaboličkog procesa.

Spoljni faktori takođe mogu izazvati stvaranje slobodnih radikala u organizmu. 

Šta su antioksidansi? 

Antioksidansi su supstance koje neutrališu ili uklanjaju slobodne radikale doniranjem elektrona. Neutralizujući efekat antioksidanata pomaže u zaštiti tela od oksidativnog stresa. 

Kao i slobodni radikali, antioksidanti potiču iz više različitih izvora. 

Ćelije prirodno proizvode antioksidanse, kao što je glutation.

Ishrana je takođe važan izvor antioksidanasa. 

Hrana poput voća i povrća obezbeđuje mnoge esencijalne antioksidante u obliku vitamina i minerala koje telo ne može samo stvoriti.

Snažnim antioksidansima smatraju se, na primer, vitamine A, C i E.  

Koji vitamini su svakodnevno potrebni našem organizmu? (TABELA)

Efekti oksidativnog stresa 

Efekti oksidativnog stresa su različiti i nisu uvek štetni.

Na primer, oksidativni stres koji je posledica fizičke aktivnosti može imati korisne, regulatorne efekte na telo. 

Vežbanje povećava stvaranje slobodnih radikala, što može prouzrokovati privremeni oksidativni stres u mišićima. Međutim, slobodni radikali formirani tokom fizičke aktivnosti regulišu rast tkiva i podstiču proizvodnju antioksidanasa. 

Blagi oksidativni stres takođe može zaštititi telo od infekcije i bolesti.

Međutim, dugoročni oksidativni stres oštećuje ćelije, proteine i DNK u telu, što doprinosi starenju i razvoju brojnih bolesti. 

Oksidativni stres može izazvati hroničnu upalu

Infekcije i povrede pokreću imuni odgovor tela. Imune ćelije proizvode slobodne radikale dok se bore protiv invazije mikroba. Ovi slobodni radikali mogu oštetiti zdrave ćelije, što dovodi do upale.

U normalnim okolnostima, upala prestaje nakon što imuni sistem eliminiše infekciju ili popravi oštećeno tkivo.

Međutim, oksidativni stres takođe može da izazove upalni odgovor, što zauzvrat stvara više slobodnih radikala koji mogu dovesti do daljeg oksidativnog stresa, stvarajući ciklus.

Hronična upala usled oksidativnog stresa može biti uzročnik brojnih zdravstvenih stanja, uključujući dijabetes, kardiovaskularne bolesti i artritis. 

Rana menopauza povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti

Neurodegenerativne bolesti 

Efekti oksidativnog stresa mogu doprineti razvijanju nekoliko neurodegenerativnih stanja, kao što su Alzheimerova bolest i Parkinsonova bolest.   

Mozak je posebno ranjiv na oksidativni stres jer ćelijama u mozgu treba velika količina kiseonika. Prema studiji iz 2018. godine, mozak troši 20 % ukupne količine kiseonika koja je potrebna telu.

Ćelije mozga koriste kiseonik za obavljanje intenzivnih metaboličkih aktivnosti koje stvaraju slobodne radikale. Ovi slobodni radikali značajni su za rast ćelija mozga i kognitivne funkcije.

Tokom oksidativnog stresa, višak slobodnih radikala može oštetiti strukture unutar moždanih ćelija i čak izazvati smrt ćelija, što povećava rizik od Parkinsonove bolesti.

Oksidativni stres takođe menja esencijalne proteine na način koji doprinosi nakupljanju amiloidnih (senilnih) plakova u mozgu, što je ključni pokazatelj Alchajmerove bolesti.

Još jedan odličan razlog da se kontroliše šećer - umanjuje rizik od Alchajmerove bolesti

Još neki negativni efekti oksidativnog stresa

Oksidativni stres može igrati ulogu u razvoju niza stanja, uključujući: pojavu karcinoma, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti, dijabetesa, hipertenzije, arteroskleroze, moždanog udara, hroničnog stresa, astme, muške neplodnosti i dr.

Faktori rizika 

Faktori koji mogu povećati rizik od dugoročnog oksidativnog stresa uključuju: 

• gojaznost
• dijete bogate masnoćama, šećerom i prerađenom hranom
• izloženost zračenju
• konzumiranje cigareta ili drugih duvanskih proizvoda
• konzumiranje alkohola
• određeni lekovi
• zagađenje vazduha
• izloženost pesticidima ili industrijskim hemikalijama 

Postoji li prevencija? 

Važno je zapamtiti da su telu potrebni i slobodni radikali i antioksidansi. Bilo kakva neravnoteža između njih može izazvati pojavu zdravstvenih problema.

Životni stil koji može doprineti smanjenju negativnih efekata oksidativnog stresa podrazumeva:

• redovnu, izbalansiranu ishranu, bogatu voćem i povrćem
• ograničen unos prerađene hrane, posebno one koja sadrži dosta masti i šećera
• redovno vežbanje
• ostavljanje cigareta
• smanjenje izloženosti stresu, to jest – savladavanje veština upravljanja stresom
• održavanje zdrave telesne mase

Naučnici tvrde - KO BRŽE MISLI, BRŽE I STARI