Tužno, ali očekivano: Deca koja su imala stresno rano detinjstvo teže podnose bol kao odrasli

Izgleda nema kraja naučnim potvrdama koliko su zdravo vaspitavanje i srećno detinjstvo važni

Ljudi koji su tokom ranog detinjstva, pa čak i u materici, bili izloženi raznim izvorima stresa mogu biti osetljivija na bol u ranom odraslom dobu od svojih vršnjaka koji su imali malo ili nimalo stresa u početku, navodi skorašnja studija.

Istraživači su se fokusirali na životne događaje koji mogu izazvati stres u domu u kome se beba razvija, kao što su komplikacije u trudnoći, smrt člana porodice ili bliskog prijatelja, problemi u braku, raskidi, gubici posla ili druge finansijske tegobe, ali i selidba. Oni su potom testirali otpornost na bol tih ljudi kada su napunili 22 godine.

Glavni autor studije Rob Voler, sa Univerziteta Curtin u Pertu, rekao je za Rojters da je poznato da veliki stres izaziva promene u biološkom sistemu tela, delimično tako što modifikuje ekspresiju gena.

Šta je partnersko savetovanje i kada se treba odlučiti na njega?

Stres može da započne proces koji aktivira gene povezane sa upalom, kao i da deaktivira gene koji mogu biti korisni u borbi protiv infekcija. Zato je stres često povezivan sa brojnim bolestima povezanim sa upalama, uključujući i dijabetes i pojedine kancere. A ovo proinflamatorno stanje može da nadraži nervni sistem i ključni je mehanizam koji izaziva veću osetljivost na bol.

Kako stres i emocije utiču na migrenu

Studija je proučavala dve vrste bola – reakciju na pritisak i reakciju na hladnoću.

Deca koja su preživela više stresa do druge godine života povezana su sa manjom otpornošću na bol izazvan pritiskom kada su imala 22 godine, otkrila je studija.

Osim toga, rani životni stresori i disfunkcionalne porodice povezani su sa većom verovatnoćom da se ima veća osetljivost na bol izazvana hladnoćom sa 22 godine, piše u studiji.

Podrška i pomoć su jako važni - ovako možete pomoći bližnjima sa mentalnim bolestima

Studija, nažalost, nije ispitivala kako ovi stresori iz ranog detinjstva utiču na bol u kasnijim godinama. Istraživačima su takođe falili podaci o velikim preživljenim bolovima dece, kao što su bolne povrede ili operacije, što bi takođe moglo da ima uticaja na osetljivost na bol u odraslom dobu.

Znamo i sami da je stres individualna stvar, a znali smo otprilike i pre ovoga da ga stres samo pogoršava. To navodi na zaključak da bi kontrolisanje stresa moglo da doprinese i kontroli bola, i ukupno popravi kvalitet života, pogotovo kod ljudi sa hroničnim bolovima.

7 načina da utišate preteranu samokritičnost

Neke od strategija za bolje regulisanje stresa su meditacija, tehnike opuštanja, redovno vežbanje, kvalitetno spavanje, razvijanje psiholoških strategija da bi se borilo sa stresom, ali i druženje sa ljudima.

Izvor: Rojters