Ovako stres utiče na bešiku, zato nam se ide u WC kad smo preopterećeni

Evo zašto se sve to dešava

Kod većine ljudi prvi odgovor organizma na stres podrazumeva i potrebu za odlaskom u toalet.

Kada je osoba pod stresom, obično se pokreće reakcija borbe ili bega, što pokreće oslobađanje hormona. Sve to utiče na uobičajene hormone koji održavaju bešiku opuštenim, zbog čega se ona skuplja.

Rezultat svega toga je potreba za mokrenjem, a ponekad može čak izazvati i nekontrolisano mokrenje.

Da li vam je teško da se koncentrišete? Evo šta može biti uzrok i kako da u par koraka rešite ovaj problem

Zašto se to događa?

Prema mišljenju urologa dr Reni Malik, stres može da utiče na bešiku na više načina.

Jedan od potencijalnih faktora koji doprinosi tome je disfunkcija karličnog dna, gde se mišići u dnu karlice napinju kao odgovor na stres. Ovo funkcioniše na sličan način kao kada nehotice stisnete vilicu.

Izloženost stresu tokom dužeg perioda takođe može da ima uticaja, kaže dr Malik pozivajući se na istraživanje koje je štakore izložilo hroničnom stresu kako bi se utvrdilo da li stres ima uticaj na osetljivost bešike. 

Oni koji (umereno) piju kafu imaju zdravije arterije

Istraživači su otkrili da ti štakori imaju niži prag bola i neprijatnosti, pa su intenzivnije osećali ove nadražaje, što je fenomen poznat kao hiperalgezija izazvana stresom.

"To može da objasni zašto kad smo pod hroničnim stresom normalne nadražaje, poput potrebe za odlaskom u toalet, doživljavamo kao nelagodne ili naporne, zbog čega želimo što pre da odemo u toalet da bismo se oslobodili tog osećaja", kaže dr Malik.

Takođe je utvrđeno da u stresnim situacijama mozak može da pokrene oslobađanje neurotransmitera zvanog faktor oslobađanja kortikotropin (CRF).

Istina je, neke namirnice ne samo da vam ne utole glad, nego vas teraju da još jedete!

"Bešika ima receptore koji specifično reagiraju na ovaj neurotransmiter, koji deluje na samu bešiku tako što povećava kontrakcije, a one su razlog zbog kog osećate potrebu za mokrenjem", objasnila je doktorka i dodala:.

"Stres takođe može negativno da utiče i na nivo serotonina, neurotransmitera odgovornog za regulisanje raspoloženja, koncentracije i sna".

Takođe, postoji snažna korelacija između prekomerno aktivne bešike i teskobe, piše Men’s Health.

Nedovoljno hidratacije: Najčešća greška pri držanju DIJETE

"Znamo da postoji vremenski odnos", kaže dr  Malik: "Ljudi koji obole od prekomerno aktivne bešike imaju veću verovatnoću da razviju teskobu u sledećih 10 godina. Slično tome, znamo i suprotno; ljudi sa teskobom imaju veće šanse za razvoj prekomerno aktivne bešikeu sledećih 10 godina".

Studije su otkrile da rešavanje simptoma jednog može da pomogne i ublaži ili smanji čovekov rizik od razvoja drugog stanja.

Izvor: Medik, Men's Health