Peršun je mnogo više od običnog mirisnog začina

Brojne su dobrobiti ovog začina o kojima stvarno retko razmišljamo

Peršun je dvogodišnja biljka prijatnog mirisa. Gaji se u vrtovima kao biljka za začin, a raste i kao divlja. Upotrebljava se plod, koren i listovi, a svi je povremeno koristimo kao začin.

Peršun pojačava apetit i povoljno utiče na rad bubrega. Izuzetno je bogat magnezijumom. Peršunovo ulje deluje povoljno kod problema sa stomačnim grčevima.

Ali, to nije sve.

Zahvaljujući beta karotenu, hlorofilu, vitaminima C, B12, K, kao i esencijalnim masnim kiselinama, peršun je mnogo više od začinske biljke predivne arome. Pravi je spas za umoran imuni sistem, saveznik u borbi za zdravije krvne sudove, bubrege, odličan je protiv infekcija, anemije.

Još jedna od brojnih dobrih strani jedenja graška

Svi koji kuvaju i koji svakodnevno smišljaju koje zdravo jelo da ponude članovima porodice, od svih začinskih biljaka verovatno često koriste listiće koji rastu zahvaljujući ukusnom belom korenu, takođe redovnom sastojku mnogih kuvanih jela i salata.

Ukus zelenih listova dobro je poznat, ali ono što mnogi koji peršun jedu bezmalo svakodnevno ne znaju je da je ova biljka jedna od onih sa najmoćnijim lekovitim svojstvima.

U društvu peršuna nalaze se i đumbir, origano, cimet, kurkuma, žalfija i crvena paprika.

Zašto je BROKOLI toliko važan u ishrani?

Peršun raste u većini klimatskih uslova i može se naći u svežem stanju tokom cele godine. Iako je ova dvogodišnja biljka veoma hranljiva i lekovita, najčešće se koristi u ishrani zbog ukusa.

Najvećem broju ljudi nije ni na kraj pameti da ukrasni listići prijatne arome sa ivice tanjira u stvari mogu da bitno poboljšaju zdravstveno stanje.

Peršun potiče sa mediteranskog podneblja, gaji se već više od 2.000 godina, a pre nego što je dospeo na trpezu, peršun je korišćen kao lek.

Budući da je veoma jak dijuretik, antioksidant, baktericid i drugo, brojna su stanja u kojima se preporučuje upotreba ove začinske biljke.

Lepo miriše, ukusan je i donosi brojne dobrobiti, cimet je stvarno poseban začin

Preporučuje se kod anemije jer sadrži i gvožđe.

Lista korisnih osobina peršuna se nastavlja i kada je reč o krvnim sudovima. Zahvaljujući blagotvornim sastojcima ova biljka "podmlađuje" krvne sudove održavajući nivo njihove elastičnosti.

Veoma je efikasan u borbi protiv skoro svih bubrežnih i urinarnih komplikacija. Podstiče aktivnost bubrega i olakšava eliminaciju toksina iz krvi, ali i bubrežnog tkiva.

Vitamin K, kojeg u peršunu ima u velikim količinama, može znatno smanjiti krtost kostiju, a time i mogućnost preloma.

Ishranom protiv celulita

Oko 360 mikrograma ovog vitamina nalazi se u šolji seckanog peršuna, a preporučena dnevna količina za odrasle osobe je između 60 i 80 mikrograma.

Peršun je spas za umoran imuni sistem jer sadrži beta karoten, hlorofil, vitamine C, B12, kao i esencijalne masne kiseline.

Poput prirodnog multivitaminskog i multimineralnog kompleksa, što je mnogo bolje od veštačkog, ističu nutricionisti, peršun telo snabdeva važnim materijama koje mu pomažu u borbi sa bakterijama, virusima, umorom, stresom.

Iako se neki od visokovrednih sastojaka neće izgubiti prilikom termičke obrade, nutricionisti savetuju da bar dve trećine peršuna koji nameravamo da unesemo putem ishrane budu u svežem stanju.