Šta je angina pektoris, koje podvrste postoje i koja je "formula" za njeno izbegavanje

Kada je vreme da se zabrinete zbog bolova u grudima?

Stalni i neprijatni bol u grudima može biti simptom mnogih stanja, ali nije retko da je u pitanju Angina pektoris. Ovo stanje zove se još i stenokardija, a to stezanje u grudima je u stvari skup simptoma, među kojima je glavni bol, karakterističan, sa specifičnom lokalizacijom, dužinom trajanja i drugim faktorima.

Bol je najčešće lokalizovan iza grudne kosti i nastaje kao posledica narušene ravnoteže između dostupnosti i potrebe srčanog mišića (miokarda) za kiseonikom, usled nemogućnosti koronarne (arterijske) cirkulacije srca da zadovolji sopstvene potrebe. Drugim rečima, srce ne dobija dovoljno kiseonika.

Mehanizam nastanka bola u angini pektoris nije tačno poznat, ali se zna da se javlja kada je srčani mišić izložen ishemiji izazvanoj mnogobrojnim uzrocima, u kojima rastu potrebe srčanog mišića za kiseonikom, kao što je, na primer, fizički napor.

Bol u grudima opisuje se kao osećaj pritiska i stezanja ili kao osećaj gušenja, najčešće iza grudne kosti, a koji se javlja u toku nakon fizičkog napora, emotivnog stresa, nakon obilnog obroka, za vreme izlaganja hladnoći i drugo.

Bol može da se širi ka levom ramenu ili duž unutrašnje strane leve ruke, niz leđa između lopatica (češće kod žena), u grlu, donjoj vilici ili zubima. Ponekad se širi i niz desnu ruku.

Sedam prostih stvari koje drastično poboljšavaju zdravlje srca i krvnih sudova

Mnogi ljudi ovaj bol opisuju više kao osećaj nelagodnosti, nego kao bol. On često ima karakter naizmeničnog pojačavanja i smanjivanja i obično traje 10 do 15 minuta. Istraživanja su pokazala da intenzitet bola u grudima nije uvek u korelaciji sa srčanim komplikacijama.

Uz bol u anginoznom napadu mogu se javiti i simptomi kao što su tahikardija (ubrzan rad srca), povišen krvni pritisak, mučnina i slično. Zato je veoma je značajnodijagnostički tačno odrediti uzrok bola u grudima, odnosno razlikovati bol uzrokovan ishemijom srčanog mišića od neishemijskog bola u grudima, koji veoma često, takođe može zahtevati hitno lečenje.

Visok krvni pritisak možete regulisati redovnim konzumiranjem ovih namirnica

Osoba koji ima anginu pektoris može voditi normalan život, a da bi to i ostvarila ona mora biti upoznata sa svojim stvarnim zdravstvenim stanjem i mogućim rizicima, i da redovno uzima propisanu terapiju, redovno posećuje lekara i istrajno do kraja života sprovodi pravilan i zdrav način života.

Kod muškaraca angina pektoris se javlja tipično između 40. i 60. godine, a kod žena između 65. i 75. godine. Procenjuje se da je prevalenca angine u starosti veća kod žena nego kod muškaraca. Žene imaju nešto višu stopu smrtnosti od koronarne bolesti u poređenju sa muškarcima, zbog njene pojave u kasnijem životnom dobu, zbog češćeg odsustva klasičnih anginoznih simptoma.

Pojavljivanje angine pektoris povećava se sa godinama života. Starost je snažan faktor rizika smrtnosti.

Kako da kontrolišete holesterol i zašto je to važno?

Treba reći da postoji nekoliko vrsta angine pektoris:

Stabilna angina – U ovom slučaju, bol u grudima je predvidiva i javlja se samo prilikom velikog fizičkog napora ili ekstremnog emotivnog stresa, tuge.

Nestabilna angina – Bol u grudima je nepredvidiv, može se javljati češće, čak i za vreme mirovanja i odmaranja. Simptomi su kod ove vrste angine teži i traju duže, do 20 minuta u kontinuitetu. Nestabilnu anginu je moguće olakšati lekovima, ali je čest slučaj da je potrebno lečiti je intenzivnijim medicinskim tretmanima. Ova vrsta angine zahteva hospitalizaciju u specijalizovanim intenzivnim negama.

Princmetalova angina (vazospazam koronarnih arterija) – Redak oblik angine pektoris, koji se osim u periodu mirovanja i odmaranja, može javiti i tokom spavanja, neisprovociran. U ovakvim slučajevima simptomi su uzrokovani spazmom srčane arterije, kada je protok krvi prema srčanom mišiću smanjen. Bol izazvan spazmom počinje naglo, najčešće u ciklusima, javlja se i završava u isto vreme svakog dana, nešto češće u ranim jutarnjim časovima.

U 20 odsto slučajeva tegobe mogu biti atipične, u vidu bola u epigastrijumu, bola u grudima pleuralnog tip (tipa probadanja u grudima) ili samo otežanog disanja. Atipične tegobe su češće kod starijih pacijenata, žena i pacijenata sa šećernom bolešću, bubrežnim popuštanjem ili demencijom.

Faktori rizika za anginu pektoris su očekivani: duvanski dim (nikotin sužava arterije, a ugljen monoksid iz cigarete smanjuje mogućnost vezivanja kiseonika za hemoglobin i tako njegovu distribuciju do ćelija), visok krvni pritisak, stres, gojaznost, smanjena fizička aktivnost, prekomerni unos alkohola.

Ova tri koraka vam mogu olakšati ostavljanje duvana

Najbolji način zaštite od angine jesu preventivne mere, odnosno smanjenje faktora rizika. U ovu grupu mera prvenstveno spada prestanak pušenja i izbegavanje boravka u prostoru zagađenom duvanskim dimom i drugim štetnim isparenjima, fizička aktivnost i ostale zdravorazumske mere zdravog života.

Zanimljivo je da je Evropsko udruženje kardiologa kao svoj cilj zacrtalo da nijedno novorođeno dete u trećem milenijumu ne umre i ne oboli od kardiovaskularnih bolesti, pre svoje 65. godine života, a kao primarnu prevenciju preporučilo je „formulu“ koja upućuje na zdrav način života i kontrolu faktora rizika. Formula je: 0 + 3 + 5 + 140 + 5 + 3 + 0.

Ona znači sledeće:

0 — bez pušenja, ni aktivnog ni pasivnog,

3 — najmanje tri kilometra šetnje dnevno,

5 — preporučljivo je konzumirati pet obroka dnevno sa voćem i povrćem (minimum od 400 od 600 grama),

140 — sistolni krvni pritisak manji od 140

5 — ukupni holesterol manji od 5 mmol/l,

3 — LDL holesterol manji od 3 mmol/l,

0 — bez gojaznosti i šećerne bolesti.

Dijetalna ishrana je jedan od najvažnijih preventivnih faktora. Pod uticajem stroge dijete evolucija bolesti je sporija, a komplikacije su značajno ređe. Jedan od glavnih pozitivnih uticaja dijete je smanjenje hiperkoagulabilnosti krvi, kao glavnog uzroka arterijske bolesti srca.

Tu su i redovna fizička aktivnost, mentalna higijena, prestanak pušenja, sprečavanje naglog opterećenja koronarnog krvotoka.

Ne postoji univerzalna dijeta za mršanje, ali postoje univerzalno dobri saveti

Poznato je da svađe, teži psihički stresovi (smrtni slučajevi, saobraćajne nesreće, prirodne nepogode…) mogu izazvati teške koronarne krize, pa čak i naglu smrt. Zato, takve situacije treba maksimalno izbegavati, kao i nagla fizička opterećenja (trčanje ili žurbu za autobusom ili vozom uz nošenje tereta), izlaganje naglim promenama temperature (kao hladan tuš ili skakanje u hladnu vodu bazena ili mora). Naglo opterećenje koronarnog sistema, ne samo da može da izazove anginozni bol, već i paroksizmalnu tahikardiju, pa ih zato treba preventivno sprečiti.

Ako se tipičan bol u grudima javlja iznenada,  a ne prestaje posle 15 minuta, potrebno je da se odmah javite lekaru. U svakom slučaju nemojte se sami voziti do lekara, već zamolite da vas u Dom zdravlja ili bolnicu odvezu ukućani ili komšije.

U terapiji ljudi dobijaju lekove koje je neophodno konzumirati, ali, kao što smo rekli, ovde vredi ona stara narodna: bolje sprečiti, nego lečiti.

Normalan život sa anginom pektoris je moguć, ali su neophodni dobra i redovna terapija.