Šta je DISFORIJA – vrste disforije i kako se leči

Dok se euforija koristi za opisivanje stanja ekstremne sreće, disforija je suprotno - to je dubok osećaj nelagodnosti ili nezadovoljstva. 

Iako disforija sama po sebi nije dijagnoza mentalnog zdravlja, to je simptom povezan sa raznim mentalnim bolestima, poput anksioznosti, depresije i poremećaja upotrebe supstanci.

Znakovi

Disforija može da prati druge znake depresije ili problema sa mentalnim zdravljem, poput plakanja, gubitka interesovanja za ugodne aktivnosti i poremećaja apetita ili sna.

Ljudi koji doživljavaju disforiju mogu razmišljati drugačije. Studija iz 2019. godine objavljena u Psychiatry Research pokazala je da je disforija povezana s češćim razmišljanjima o budućnosti. 

Rasprostranjenost

Osoba koja ima disforiju možda se ne mora nužno kvalifikovati za dijagnozu mentalnih bolesti poput depresije. Umesto toga, njihovi simptomi mogu biti suviše blagi ili prekratki da bi ispunili kriterijume.

Procenjuje se da oko 5% opšte populacije pati od disforije, a žene između 25 i 44 godine su pod najvećim rizikom.

Disforija može biti prolazna ili kratkotrajna. Često se brzo razreši. Ali dugotrajna disforija, koja je često povezana sa mentalnom bolešću, može uzrokovati veći rizik od samoubistva.

Uzroci

Stres, poput gubitka voljene osobe, stresno radno okruženja ili porodičnih sukoba može izazvati osećanje disforije.

POMOĆ ZA SVAKI DAN: 3 jednostavne tehnike za rešavanje 80% dnevnih problema i značajno smanjenje stresa

Neka zdravstvena stanja, poput nedovoljne ishrane, problema sa štitnom žlezdom ili zloupotrebe opojnih supstanci, takođe, mogu izazvati disforiju. Pored toga, to može biti i nuspojava nekih lekova.

Disforija može biti povezana sa raznim stanjima mentalnog zdravlja. Osobe sa sledećim mentalnim bolestima mogu da prijave disforiju:

• depresija
• sezonski poremećaj raspoloženja
• šizoafektivni poremećaj
• bipolarni poremećaj
• poremećaj prilagođavanja
• poremećaji ličnosti

Upotreba supstanci

Do 70% ljudi sa zavisnošću od alkohola prijavljuje disforiju tokom jakog pijenja.  Osobe sa zavisnošću od alkohola i poremećajem raspoloženja imaju veću verovatnoću da će doživeti više disforije kao i lošije kliničke ishode.

U nekim slučajevima disforija može dovesti do obilnog pijenja. U drugim slučajevima, konzumiranje alkohola može izazvati disforiju. Raspoloženje se često poboljšava kada osoba prestane da pije, ali poboljšanje možda nije trenutno.

Disforija se često javlja u nedeljama nakon povlačenja. Kako se apetit i san poboljšavaju, disforija obično nestaje.

Disforija je takođe povezana sa upotrebom duvana. Povezana je sa višim nivoima zavisnosti od duvana, većim uočljivim barijerama za prestanak pušenja i težim simptomima zavisnosti od nikotina.

Među svim simptomima depresije, disforija ima najjaču povezanost sa ishodima pušenja. 

Studija iz 2019. godine objavljena u časopisu Addictive Behaviors otkrila je da pojedinci koji pate od bolova posebno mogu povećano pušiti cigarete kako bi se nosili sa osećajem disforije.

Rodna disforija

Trenutno se termin disforija najčešće koristi kada se govori o rodnoj disforiji. Rodna disforija odnosi se na nevolju koju osoba doživljava kada se njen rodni identitet razlikuje od pola sa kojim je rođen.

Disforija se ponekad rešava kada pojedinci prelaze ili počnu da žive kao pol sa kojim se poistovećuju. Međutim, neki ljudi i dalje osećaju disforiju tokom i nakon prelaska.

Predmenstrualni disforni poremećaj (PMDD)

O disforiji se takođe može govoriti o predmenstrualnom disforičnom poremećaju (PMDD). PMDD je mnogo teži oblik predmenstrualnog sindroma (PMS).

Problemi pred ciklus su mnogo jači od običnog PMS-a? Proverite, možda imate PMDP

Simptomi mogu da uključuju različite fizičke i psihološke simptome, uključujući raspoloženje, razdražljivost, depresiju i lošu sliku o sebi. Može se lečiti lekovima i promenama u načinu života.

Lečenje

Ako osećate disforično raspoloženje koje traje duže od dve nedelje, važno je potražiti stručnu pomoć. Započnite razgovorom sa svojim lekarom. Vaš lekar će želeti da isključi bilo kakva medicinska stanja ili interakcije sa lekovima koje mogu izazvati vašu disforiju.

Nakon što se problemi fizičkog zdravlja isključe, možete biti upućeni stručnjaku za mentalno zdravlje, koji može proceniti vaše simptome i utvrditi da li je vaša disforija deo mentalnog zdravstvenog stanja.

Lečenje zavisi od uzroka disforije. Preporučuje se terapija razgovorom, lekovi ili promene načina života kako bi se poboljšalo raspoloženje i pomoglo vam da se osećate bolje.