Vitaminski dodaci nam nisu uvek potrebni, a ponekad, ne tako retko, mogu biti i štetni

Ako nemamo medicinskih problema koji izazivaju nedostatak, najčešće sve potrebne vitamine dobijamo iz hrane

Uprkos uvreženom mišljenju da kalcijuma i vitamina D nikad nije dosta, stručnjaci upozoravaju da ne treba preterivati.

Određenu količinu tih materija unosimo putem hrane, a neke namirnice dodatno se obogaćuju, pa često nema potrebe za uzimanjem dodataka.

Količina kalcijuma i vitamina D, koja se unosi putem hrane i na druge načine, u velikom broju slučajeva sasvim su dovoljne i suvišno je uzimati i dodatke ishrani, jer višak tih sastojaka može da ošteti zdravlje, upozoravaju stručnjaci.

I kalcijum i vitamin D su važni za zdravlje kostiju, ali smo, možda, loše obavešteni o tome koliko ti elementi treba da budu zastupljeni u našoj ishrani.

Da li je svinjetina ZAISTA toliko štetna i treba li je izbegavati?

Nasuprot uvreženom mišljenju, mnogi dobijaju dovoljno vitamina D izlaganjem suncu i dopunske količine im nisu neophodne.

Istraživanja su, takođe, pokazala da veći deo stanovništva SAD i Kanade kroz ishranu unose dovoljno kalcijuma. Izuzetak su devojčice između devete i osamnaeste godine.

Stručnjaci naročito ističu da su žene posle menopauze, koje uzimaju dodatni kalcijum da bi sprečile osteoporozu, izložene povećanom riziku od kamena u bubregu.

Praziluk je BLAGO od hrane! Nemojte bežati od njega

U Severnoj Americi, ali i Evropi i u drugim delovima sveta mnoge vrste hrane obogaćuju se i kalcijumom i vitaminom D, počev od mleka, preko pahuljica od žitarica za doručak, do soka od pomorandže, pa i to čini izlišnim uzimanje dodataka, ističu stručnjaci.

Nutricionista sa Državnog univerziteta Pensilvanije Ketrin Ros podseća da su neka ranija iskustva, kao hormonske terapije za žene posle menopauze ili konzumiranje većih količina beta karotena, pokazala kako unošenje dopunskih količina, inače, korisnih vitamina, minerala i drugih elemenata veštačkog porekla, ne samo da nije dalo očekivane rezultate, nego se ponekad pokazalo štetnim po zdravlje.

U američkom Medicinskom institutu procenjuju da je odrasloj osobi, u proseku, potrebno 400 IU (međunarodnih jedinica) vitamina D dnevno, s tim što bi posle 71. godine unos mogao da se poveća do 800 IU.

Očevi, hranite se zdravo, ne samo zbog vas, već i zbog vaše dece!

Usled preteranog unosa te supstance, pa čak i putem mleka i mlečnih proizvoda, može doći do oštećenja tkiva nekih organa. Dnevni unos veći od 4.000 IU tog vitamina može da izazove oštećenje bubrega.

Kada je reč o kalcijumu, deca do četiri godine ne smeju da unose više od 500 miligrama dnevno, od četiri do osam godina 800 miligrama, a adolescenti 1.300 miligrama.

Ne samo da je plavi patlidžan ukusan, nego je višestruko koristan po vaše zdravlje

Žene od 19 do 50 godina i muškarci do 71 godine treba da unose, prosečno, 800 miligrama kalcijuma dnevno, a žene starije od 50 godina i muškarci stariji od 71 godine mogli bi da povećaju količinu i do 1.000 miligrama.

Kada dnevni unos ovog minerala premaši 2.000 miligrama, povećava se rizik od oštećenja bubrega, upozoravaju američki stručnjaci.